Историја |
Општина Пожега по свом географском положају припада Златиборском округу, који са својих десет целина заузима југозападни део Србије. Са површином од 426 км2 смештена је у поречју Моравице, Скрапежа и Ђетиње, у плодној котлини омеђеној планинама Маљеном, Овчаром и Кабларом, Благајом и Трешњевицом. Територија општине подељена је на 42 насеља, од којих су 41 село и једна градска целина. На њој живи 29488 становника. Садашње становништво највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе и Рашке, одакле су се њихови преци досељавали током 18. и 19. века. С обзиром да се на овим просторима насеља налазе на различитим надморским висинама, од 310 до 900м, тако се и типови села разликују у зависности од тога да ли су у равничарским или брдско-планинским пределима. У областима веће надморске висине куће су међусобно удаљене или груписане по засеоцима, а у равничарским пределима грађене су близу једна другој. Брдско-планинска подручја наше општине одликују се хладним и снежним зимама и умерено топлим летима, док су у нижим пределима зиме нешто блаже, а лета топлија. Погодни географски услови и природна богатства утицала су на то да је пожешки крај био насељен још од праисторије. Бројни археолошки остаци старих култура у селима Врањани, Расна, Сврачково и Роге говоре о томе да су најстарији становници нашег краја стварали насеља још пре пет хиљада година, у време млађег каменог доба. Територија наше општине богата је археолошким налазиштима и из металног доба, од којих су нека у селима Рупељево, Годовик, Милићево Село и Пилатовићи. И Римски период оставио је трага у нашем крају, о чему, такође, говоре археолошки остаци, попут споменика који је пронађен у Горобиљу, а посвећен античком божанству Јупитеру и четири надгробна споменика у селу Висибаба. Рани средњи век у овим крајевима обележен је продором Старих Словена, наших најстаријих предака. Крајем 12. века, у периоду оснивања самосталне српске државе под вођством великог жупана Стефана Немање, пожешки крај улази у њен састав у оквиру жупе Моравице. У првој половини 14. века, ова област припада поседу феудалца Војина, након чега прелази у руке Војислава Војиновића, српског властелина. После његове смрти ова територија пада под власт Николе Алтомановића, кога су заједничким снагама победили босански бан Твртко Први Котроманић и кнез Лазар Хребељановић. Средином наредног, 15. века пожешки крај, као и целу Србију освајају Турци. Они су земљу поделили на нахије, мање територије са посебном управом. У то време, Пожега је била центар Пожешке нахије. И поред пустошења и разарања овога подручја, из турског периода остали су записи о бројном српском становништву које се првенствено бавило сточарством, док је само место Пожега било претежно насељено Турцима.
|